Sa Partizanom je 1992. postao prvak Evrope
Želimir (Željko) Obradović (Čačak, 9. mart 1960.) je bivši srpski košarkaš i jedan od najuspešnijih košarkaških trenera današnjice.
Završio je srednju tehničku školu. Relativno kasno je zaigrao za nacionalnu selekciju, u 28. godini na Olimpijadi u Seulu 1988. (srebrna medalja) i 1990. na šampionatu sveta u Argentini (zlatna medalja). Za trenersku karijeru zahvalan je Draganu Kićanoviću, profesoru Aci Nikoliću i Dušanu Ivkoviću.
Jedan je od najuspešnijih košarkaških trenera u Evropi. Jedini je u svetu osvajao zlatne medalje na šampionatima sveta i kao igrač i kao trener i ujedno je najtrofejniji evropski trener. Sa „Partizanom” je (za mnoge neočekivano) 1992. osvojio Kup šampiona da bi isto ponovio 1994. sa španskim „Huventudom“ koji je dve godine ranije u finalu poklekao pred Željkovim Partizanom. 1995. je do trona predvodio madridski Real da bi se zatim još pet puta popeo na krov sa atinskim Panatinaikosom (2000., 2002., 2007., 2009. i 2011.). Sa Madriđanima je 1997. osvojio Kup kupova, a sa italijanskim „Benetonom“ 1999. Superkup Italije.
Sa Dimitrisom Diamantidisom
U sezoni 2006./2007. je predvodio Panatinaikos do trostruke krune, a tada je dobio i nagradu „Aleksandar Gomeljski“ koja se dodeljuje najboljem evropskom treneru. Panatinaikos je sledeće sezone uspeo da odbrani Prvenstvo i Kup Grčke, ali je u borbi za mesto koje vodi u čevrtfinale Evrolige ispao od Obradovićevog bivšeg kluba Partizana. Sledeće sezone je Željko sa Panatinaikosom ponovo pokorio Evropu. Osim evropskih titula, osvojio je i mnogo šampionata i kupova grčke i drugih liga u kojima je radio. Na kraju sezone 2011./2012. je napustio klupu grčkog velikana kako bi se odmorio i spremio za nove izazove.
Sa selekcijom SRJ je 1995. godine zajedno sa Dušanom Ivkovićem osvojio Prvenstvo Evrope u Atini, 1996. na Olimpijadi u Atlanti kao prvi trener srebrnu medalju, a 1997. Prvenstvo Evrope u Španiji. 1999. je sa reprezentacijom uzeo bronzu u Francuskoj. Oženjen je Vesnom, ima kćerku Anju i sina Đorđa.
